Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Зора над Боровњацима
Буњин село
Од Косова до Косова
Нова овидљавања
Нове песме за нове осмехе
Večernji za Belgrad
Звјездани вијенац изнад планине
Приче од којих се расте
Поглед из оштрог угла
Манифест - песме очаја
Велико срце 