Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Сабрана дјела, Приче
Касно је за реванш
Кад вратнице шкрипну
Večernji za Belgrad
Срби у Мостару; расправе и огледи
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Живопис
¿Qué diría Che?
Purgatorijum 