Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Клетва поља Суранова
Капетанова сабља
The Keys to Life
Смоква у Београду
Блиске даљине – Москва и Кијев
Луча микрокозма
Народ од песме већи
Кад вратнице шкрипну
Равница та добра вила
Егзибициониста и други
О граде мој; завичајна антипоема
Златно доба Срема
Сабрана дјела, Кратки романи 1 