Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Док се не јаве пијетли
Ћирило и Методије
Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине
Очи Симониде Лепе
Изабрана проза и поезија
Порука мудрог зеца
Through Genocide to a Greater Croatia
Путују речи
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Завичајне бакве
Српски културни наратив
Сложио чича стотину прича
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Јахорина 1992–1996, дневник 