Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Врата вјетрена – сабране пјесме
Живопис
Do večnosti i natrag
Дневник Леоне Југин
Поруке љубави краљице Итаке
Кад вратнице шкрипну
Бен Акибино путовање по Европама
Писмо галебу
Сеоски адресар за мање упућене
Гласно ћутање
Бијела лица несаница
Последњи ђерам
Са Флором на ти
Скит
Ekonomska stvarnost Meksika
Слике и сећања
Кућни праг
Импулси и утисци
Опиљци 