Тања Прокопљевић, у својим тематски разноликим приповеткама, које срећно обједињује уверљивoм приповедачком имагинацијом, представља се читаоцима као модеран, ерудитни приповедач.
Лепота њеног приповедања произилази не само из богате симболике мотива и фабуле, него и из стваралачког напора да се тематика преобликује и стилизује језиком бајке, с јасном намером да се открију врата према ономе што је невидљиво и недокучиво, где се машта прелива преко руба реалности и постаје стварност за себе.
Ауторска перспектива у Прокопљевићкиној формули приповедања остварује се готово спонтаним настајањем ткива приче у коме се редовно трага за новим животним аспектима. Описани догађаји обавијени су чудесним флуидом мистике и преламају се у више равни и значења. Унутрашњом идејном и мисаоном димензијом, аутор обезбеђује причању дубљи смисао, посебну драж и аутентичну уметничку снагу.
Јутарња капија
Кобни дани и хор мртвих душа
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Душа на длану
Жар на длану
Причај бако још
Са Флором на ти
Путују речи
Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње
Ходам по дуги
Време са укусом пралина
Радуј се
Znam da nikad ne smem stati
Не знам, још увек
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Нови хладни рат и Србија 