Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Пољубне и погубне песме
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Два крста и једна крв
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Кућни праг
У звезданој смоли
Emocije i mišljenje
Мајка у пољу камилице
Ликови који не умиру
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Погана времена. (Освета II)
Огледало душе
Неурамљене слике с пута
Дванаест
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Фоча; вријеме и догађаји
Сабрана дјела, Пад Крајине
Мојој Херцеговини
Сувишни људи
Похвала међу рекама
Сабрана дјела, Кратки романи 1 