Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Пољубне и погубне песме
Очи Симониде Лепе
Исповест Вуку
Карађорђе и први српски устанак
Смоква у Београду
Срећа преплетена трњем
Срицање облака
Сабрана дјела, Балкански синдром
На крилима Урила
Приче од којих се расте
На усни кап меда
Приватни час историје
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Клупко спаса 