У периоду од 1948. до 1953. године пресељено је из Србије у западне републике мноштво фабрика и индустријских погона. С фабрикама су пресељавани и људи, најбољи кадрови из Србије, стручњаци – инжењери и мајстори, радници квалификовани за рад у индустрији. Неизвесност је, посебно, пратила велики број Крагујевачана који су добили задатак да на простору данашњег Новог Травника подигну војну фабрику. Фабрика је подизана у атару забаченог босанског села, а људи су смештани у радничке бараке, где су радили и живели доста дуго, све док се временом нису подигле стамбене зграде за пристојније становање и нормалан грађански живот.
Симо Пургић реконструише догађаје који су пратили становнике Новог Травника у одређеним животним приликама и околностима, описује збивања и осветљава ликове, конкретне актере живота у граду који се подизао, развијао и одређивао људске судбине. Приче су утемељене на фактографији и документарном материјалу, обједињују документарну и књижевну грађу коју је Пургић литерарно трансформисао и стваралачки осмислио.
Са Флором на ти
Приче из белог града
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Пут према изгреву сунца
Бескрајна чуда
Ипак у небо погледам често
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Корона
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Одјеци Шурманачке јаме
Краљ Петар од рођења до смрти
У царству вилиног коњица
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Срицање облака
На обалама историје савременог света
Нови хладни рат и Србија
Аргелуша
Протини записи
Кобни дани и хор мртвих душа
Бијела лица несаница
Потапање ветра 