„Полифони уметник (вајар, сликар, ликовни и књижевни критичар и историчар, песник и писац кратке прозе) Балша Рајчевић оглашава се новом песничком збирком – Преобразбе. […]
Најчувеније дело које је тако било насловљено оно је које је испевао трагични Овидије. Двадесети век обележила је новела „Преображај“ Франца Кафке. Рајчевићева збирка зна и за једно и за друго дело, али не копира ни једно. Наш песник покушава да изведе оно чега се готово сви савремени песници клоне: да се огледа у прошлом, старинском, давно прошлом, али као да је оно нама, и њему, савремено.
Збирка садржи три циклуса песама: „Народне пословице вечита мудрост и мислећи изазов“, „Кад се песма огледа у баснама“ и „Песме сачуваног сродства“. Распоред песама у збирци је очигледан: најпре пословице, потом басне, на крају, грађа – критички, делимице и сатирички интерпретирана – као полазиште за нове пословице и басне…“ (из поговора Душана Стојковића)
Дневник Леоне Југин
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Јелена, мајка које нема
Од Бога се ушур не тражи
Ружокрадица
Вајар свјетлости
Равница та добра вила
На обалама историје савременог света
Тетоважа ума
Мирис зрелог жита
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Свих ових дана
Душа на длану
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
Сунчани поздрав 