После Принциповог атентата у Сарајеву 1914. године, аустроугарске власти ставиле су ван закона Србе у Босни и Херцеговини и подвргле их државном терору. Насиље, којем су се придружиле многе муслиманске и католичке комшије, захватило је сва места и области где су Срби живели. Србима је отимана имовина, терани су у војску и у таоце. Недужни људи убијани су на кућном прагу на најбруталније начине. Неки су осуђивани на вишегодишње казне тешке тамнице због „велеиздаје“, стрељани су и одвођени на вешала. Први пут у Европи отварају се логори за цивиле. Интернирани Срби масовно умиру од болести, глади и исцрпљености, нарочито у страшном логору у Добоју, затим у Араду, Нежидеру, Нађмеђеру, Бихаћу…
У књизи су бројна имена побијених и повешаних Срба, као и имена њихових убица и мучитеља. Представљени подаци, описи злодела и документарне фотографије сведоче о континуитету србофобије, која је током целог века остављала трагичне последице по опстанак и судбину српског народа.
Сунчани поздрав
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Јахорина 1992–1996, дневник
Mokambo
Свитак над Лепеницом
Писмо галебу
Putem zaspalog vetra
Косово и Метохија – српска баштина
Којекуде – Срби у памет се
Док неба буде
Јелена, мајка које нема
Сложио чича стотину прича
Од Бога се ушур не тражи
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Ехо бескраја
Последњи ђерам
Studies on English and Serbian Language
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Одјеци Шурманачке јаме 