Аутор је у овој антологији објединио песме које су песници 20. века испевали о оцу. Заступљено је преко стотину српских песника, попут Мире Алечковић, Матије Бећковића, Милована Витезовића, Ненада Грујичића, Добрице Ерића, Пера Зупца, Драгана Лакићевића, Миодрага Павловића, Душка Трифуновића и других.
Заснов антологије ослоњен је на рану ауторову фиксацију о невиђеном и у Јасеновцу умореном оцу. У својој поеми Мој отац није и јесте жив аутор наглашава да „нечија неоглашена смрт и није смрт све до истека генерацијског века, а онда престаје нада да се тај нестали може однекуд да врати“.
Верујући и надајући се да ће пронаћи свог оца, песник је открио и друге песнике који су „посејавали такву наду и чежњу“. Пригрлио је њихов „песнички чежњиви дрхтај у своје песничко братство“, тако да му је „са њима и њиховим песмама било мање самотно“, било му је топлије и лакше.
ОЧИНСТВО
Могао бих бити отац своме оцу
а, ево, још сам дете и сироче,
млађи си био од мене, мој оче,
кад ме остави твоме убиоцу.
И сада ми оца он не да за оца
и не опрашта ми своја непочинства,
и држи ме жедна без капи очинства,
и не уклања с мене мотриоца.
Али ја силазим на дно праочинства
да тражим своме сопству носиоца,
и срж своју грејем код свог створиоца,
и примам срамоту због тог злочинства.
Матија Бећковић, 1939.
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Бешчашће ближњих
Вилма
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Године учења
Поп Јовичина буна
Through Genocide to a Greater Croatia
Потапање ветра
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Кључеви живота
Капетанова сабља
Pregled shvatanja politike
Козара, споменик нашег памћења
Samo ja znam
Тако се гради кућа
Приче сарајевских избјеглица
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Моћни штит 