Могло би се у слободнијем поимању форме рећи да је ово нека врста поетског романа реке, јер већина песама има свој лирски сиже, дело врви од ликова, наративност је присутна али је редукована, а свеукупна структурна повезаност чини га целином која значењима дарује исконску причу о човековим спознајама, проживљавањима, самоћи, отпору који пружа чињеницама смртности и пролазности, афирмишући ум, креативност и тежњу ка Апсолуту. А, надасве показујући лепоту као продукт имагинације и воље: „ја сам лавиринт… калем који се одмотава”.
Поезија се дакле, код Богићевића, разумева као пут ка себи, откривање себе и света у који се то активно ја спушта као у лавиринт да би испитујући га створило себе посредством песме, те је ово заправо и лирска повест о потрази за идентитетом: „Како отићи све векове носећи / кад непогрешив хитац чека иза угла / себи под кожу и усправан бити / можда стати док химера мине”.
Злочини над Србима у Великом рату
Тражим реч
O evoluciji jezika
Клупко спаса
Седам јеврејских прича
Приче из Пиве
Манастир Подмалинско
Ширином ме притишће равница
Сусрети и казивања
Невеста на прагу
Песништво Вука Крњевића
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Заклон
Košmari
Књижевнокритичка освјетљења
Игром до смисла
Сербская православная церковь в Дубровнике
Закоровљена огњишта
Троугао
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Шишке и заљубишке
Преобразбе
Похвала међу рекама
Вајар свјетлости 