У форми поеме, Његослав Бошковић говори о усташком злочину над српским народом у Херцеговини 1941. године. Шурманачка јама – Голубинка, између стотињак херцеговачких јама и стратишта, представља страшну голготу српског народа. Шестог августа 1941. у јаму су бачени српски мушкарци, жене и деца из Пребиловаца и других места доњег слива Неретве. По завршетку рата, тадашње власти нису дозволиле вађење и сахрањивање жртава по православном обреду. Јама је забетонирана 1961. године.
Шурманичка јама је отворена 1990. године када су у њу сишли српски свештеници на челу са патријархом Павлом и, на костима побијених, обавили парастос мртвима. Из јаме је извађено 1550 костура. На педесетогодишњицу злочина, 1991. године, око 4000 жртава, извађених из ове и петнаестак околних јама, сахрањено је у Спомен-костурници цркве у Пребиловцима. У јуну 1992. године, потомци злочинаца из 1941, костурницу су уништили и цркву до темеља срушили. Године 2015. у Пребиловцима је освећен храм Васкрсења Христовог.
Бешчашће ближњих
Вилма
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
На обалама историје савременог света
Ђе сам ја ово
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Свитак над Лепеницом
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Горанова „Јама“ и усташки злочини 