У форми поеме, Његослав Бошковић говори о усташком злочину над српским народом у Херцеговини 1941. године. Шурманачка јама – Голубинка, између стотињак херцеговачких јама и стратишта, представља страшну голготу српског народа. Шестог августа 1941. у јаму су бачени српски мушкарци, жене и деца из Пребиловаца и других места доњег слива Неретве. По завршетку рата, тадашње власти нису дозволиле вађење и сахрањивање жртава по православном обреду. Јама је забетонирана 1961. године.
Шурманичка јама је отворена 1990. године када су у њу сишли српски свештеници на челу са патријархом Павлом и, на костима побијених, обавили парастос мртвима. Из јаме је извађено 1550 костура. На педесетогодишњицу злочина, 1991. године, око 4000 жртава, извађених из ове и петнаестак околних јама, сахрањено је у Спомен-костурници цркве у Пребиловцима. У јуну 1992. године, потомци злочинаца из 1941, костурницу су уништили и цркву до темеља срушили. Године 2015. у Пребиловцима је освећен храм Васкрсења Христовог.
Приче сарајевских избјеглица
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Срицање облака
Додир душа
Ораховица на Озрену
Нове песме за нове осмехе
Samo ja znam
Како, Вуче, деца уче
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Касно је за реванш
Сачувано од заборава
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Сви Адамови гријеси
Календеровци
Шума савијеног дрвећа
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Луча микрокозма
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Српска православна црква у Дубровнику
Сто песама за Максима
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945 