„На самом буђењу свог књижевног развоја, млада ауторка Мирјана Нишић доноси нам младалачка искуства и недоумице у којима ‘кап по кап’ отвара сензибилну душу, пуну искри и немира, покушавајући да разбистри мисао и не потоне у мрачне дубине.
Тражећи свој пут, следећи лет птица, анализирајући љубав, догађаје и живот, ауторка нам ниже стихове својих осећања и питања. Срце жуди, мисли виоре, сентименти узбуркани испуњени су дилемама, нежностима, емоцијама младог бића које и пита и одговара… Кап по кап, Мирјана Нишић у својих десет циклуса, сасвим природно, бави се љубављу, срећом, вером и невером, надом али и сумњом, кишом и пролећем, тражећи ослонац, сунце и радост. Типично за младост и ‘ране јаде’, у својој рефлексивној поезији, песникиња милује речима, везе стихове бисерима жудње, ишчекивања, трептајима и загрљајем. Са лепим талентом за строфу и необично слагање (преламање) својих ‘уметничких редова’, оставља утисак занимљивих стихова протканих ‘златном срмом’. Јер, Мирјана Нишић кроз женску тематику, искрено казује своје мисли, претапа време у невреме, кишу у сунце, очај у радост. Она не посрће, али се ломи. Она не лети, али тежи. Она не плаче али тихује и јеца. Ауторка књиге Ни време ни невреме отвара питања осећаја и тражи одговоре на њих, непрестано запитана о љубави, животу, жељи, тузи, осмеху, души.“ (Из Поговора Јулиjе Марјановић Јовичић)
Зарубице
Изабрана проза и поезија
Очи Симониде Лепе
У времена кругу
Јаук гробне тишине
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Коб
Почело је са сновима
Живопис
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Samo ja znam
Шта би рекао Че 