„Радмила Стојковић Кнежевић све преводи на раван бајколиких образаца или митолошких алузија чинећи савременост вечном а појединачно општим…
Мушкарац и жена, а они су главни актери ове лирске драме са мизансценом и реквизитима, њене афективне (чак и кад су представљени као бројеви, рибе, сунцокрети), духовите и шалозбиљне поезије, наследници су оне игре већ описане у бајкама, само што су дати у аури савременог тренутка, али они се као Орфеј и Еуридика, траже, проналазе и губе у овом свету, не у подземном…
Љубав је доминантни мотив ове књиге која је необично конципирана по унутрашњој сагласности иако је жанровски амбивалентна…
Књига Не тражим да знаш Радмиле Стојковић Кнежевић је маштовита, духовита, разноврсна по обликовним поступцима, са мноштвом значењских аспеката…“ (Из рецензије Милице Јефтимијевић Лилић)
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Капије љубави
Ехо бескраја
Душа у пепелу
Generatorska lingvistika
Листања
Ima tako ljudi
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Радуј се 