„Књига пјесама На усни кап меда Аћима Тодоровића садржи педесет и двије пјесме и све су са љубавном тематиком. Оно чиме плијени Тодоровићева поезија је његова поетика ријечи и језик у свој својој разноврсности.
Аћим Тодоровић вјешто комбинује метафорични идиом модерног пјесништва са уграђеном традиционалном естетиком израза, али на све је вјешто ставио свој изграђени пјеснички печат. Дакле, иако апсолутно испуњава све захтјеве модерног начина пјевања његова поезија не губи везу са традиционалним српским пјесништвом, односно у његовим пјесмама није изостала вјерност класичним формама и обрасцима традиционалног израза…“ (Из поговора Милутина Савчића)
Глуха кућа
Znam da nikad ne smem stati
Сви Адамови гријеси
Не знам, још увек
Јубилеј и остало
Месец у коси
Путују речи
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Домовина у срцу и друге приче
Ипак у небо погледам често
Хаику записи
Život i poezija Mubere Pašić
Sećanja i osećanja
У царству вилиног коњица
На ручку са животом
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Портрети највећих српских индустријалаца, књига трећа” / The Portraits of the Greatest Serbian Industrialists, Book Three
Одсјај душе
Народ од песме већи
Здраво, како је на земљи 