Kњигу чини избор чланака и есеја које је аутор објављивао током последњих десетак година. Тубић пише о схватању историје Ерика Хобсбаума, о Времену власти Добрице Ћосића, поетици Лешека Колаковског, мемоарским записима Михаила Марковића, филозофији Мартина Хајдегера и Карла Јасперса… Тубић разматра ирационалност у политичком размишљању, филозофима у свету политике, утопију и тоталитаризам, демократију и диктатуру, феномен досаде, милосрђе и „врлину“ лажи, етику и пословну политику, последице пада Берлинског зида, историју етичког учења и социјалне филозофије.
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. […] Не сматрам да у историји треба тражити поуке, да историју треба претварати у аналогију доброг људског понашања. Али […] историја би требало да буде наше велико уживање. Историја би требало да буде сласт нашег духовног живота, требало би да нас испуни поносом што је имамо и да нас одведе у сфере где можемо да уживамо у људским творевинама… Јер сам видео да оно што у историји вреди, то је процес ослобађања човека. И да тим путем треба наставити.“ (Радован Самарџић)
Истина о смрти је лаж
На крилима Урила
У небо загледан
¿Qué diría Che?
Слике и сећања
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Краљевство за детињство
Свих ових дана
Приче из Пиве
Јутарња капија
У царству вилиног коњица
Путују речи
Нешто између… добра и зла
Расипна земља штедљивог народа
Košmari
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Живот и пјесма
Листања
Песме и пјесме
Писмо галебу
Laži o sarajevskom ratištu 