Kњигу чини избор чланака и есеја које је аутор објављивао током последњих десетак година. Тубић пише о схватању историје Ерика Хобсбаума, о Времену власти Добрице Ћосића, поетици Лешека Колаковског, мемоарским записима Михаила Марковића, филозофији Мартина Хајдегера и Карла Јасперса… Тубић разматра ирационалност у политичком размишљању, филозофима у свету политике, утопију и тоталитаризам, демократију и диктатуру, феномен досаде, милосрђе и „врлину“ лажи, етику и пословну политику, последице пада Берлинског зида, историју етичког учења и социјалне филозофије.
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. […] Не сматрам да у историји треба тражити поуке, да историју треба претварати у аналогију доброг људског понашања. Али […] историја би требало да буде наше велико уживање. Историја би требало да буде сласт нашег духовног живота, требало би да нас испуни поносом што је имамо и да нас одведе у сфере где можемо да уживамо у људским творевинама… Јер сам видео да оно што у историји вреди, то је процес ослобађања човека. И да тим путем треба наставити.“ (Радован Самарџић)
Додир душа
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Учитељица
Џиварска црквена општина
Ехо бескраја
Košmari
Смоква у Београду
Пивска сновиђења
Елегије
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Дванаест
Давидов свет
Тетоважа ума
Глуха кућа
Није тешко бити здрав
Фоча; вријеме и догађаји
¿Qué diría Che?
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Пољубне и погубне песме
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Школе у држави Немањића
Сновања
Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга
Слика
Ипак у небо погледам често 