Kњигу чини избор чланака и есеја које је аутор објављивао током последњих десетак година. Тубић пише о схватању историје Ерика Хобсбаума, о Времену власти Добрице Ћосића, поетици Лешека Колаковског, мемоарским записима Михаила Марковића, филозофији Мартина Хајдегера и Карла Јасперса… Тубић разматра ирационалност у политичком размишљању, филозофима у свету политике, утопију и тоталитаризам, демократију и диктатуру, феномен досаде, милосрђе и „врлину“ лажи, етику и пословну политику, последице пада Берлинског зида, историју етичког учења и социјалне филозофије.
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. […] Не сматрам да у историји треба тражити поуке, да историју треба претварати у аналогију доброг људског понашања. Али […] историја би требало да буде наше велико уживање. Историја би требало да буде сласт нашег духовног живота, требало би да нас испуни поносом што је имамо и да нас одведе у сфере где можемо да уживамо у људским творевинама… Јер сам видео да оно што у историји вреди, то је процес ослобађања човека. И да тим путем треба наставити.“ (Радован Самарџић)
Хроника једне породице из Вукодола
Бисер на дну мора
Радуј се
Карађорђе и први српски устанак
Аргелуша
Пут према изгреву сунца
Прегршт прича
На крилима Урила
Храст мајке родне
Игром до смисла
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Прекинуте љубави
Књига о Синиши Кордићу 