Мелем за душу: златно доба – прича о животу

Текст прати животну причу Богoљуба Делића, прожету снажним хришћанским вредностима, породичним наслеђем и љубављу према завичају. Одрастао је у побожној и честитој породици, где су родитељи Лазар и Станица били узор рада, вере и доброте. Детињство на селу, обележено радом, обичајима и топлином дома, дубоко је утицало на његово формирање. Вођен вером и животним искуством, Делић постаје учитељ и просветитељ, посвећен образовању младих током дуге каријере у Србији. Његов рад карактеришу креативност, преданост и љубав према ученицима. Поред тога, остварио се као песник, инспирисан породицом, природом и духовношћу.

„Глав­на по­гла­вља сво­је књи­ге Бо­го­љуб Де­лић за­чи­ња­ва сво­јим љу­бав­ним и ро­до­љу­би­вим пје­сма­ма – из­два­ја­мо по­не­ке на­сло­ве, а све их у овој књи­зи чи­та­о­ци­ма пре­по­ру­чу­је­мо: Ишао сам у во­де­ни­цу, Ни­ко­ла и Ла­зар Де­лић, Мој брат Дра­го, Би­је­ло По­ље не­ка­да, Жи­вот из сно­ва, Зла­та, Исус Христ и дру­ге. Глав­ни мо­ти­ви ње­го­вог ства­ра­ла­штва су љу­бав, при­ро­да и ље­по­та же­не као нај­ве­ће тај­не жи­во­та. Бог је ље­по­ту ство­рио да би пје­сни­ци има­ли о че­му да пје­ва­ју, глав­ни је мо­то ове књи­ге.

Књи­гу Ме­лем за ду­шу Бо­го­љу­ба Де­ли­ћа пре­по­ру­чу­јем и лин­гви­сти­ма. Са­чу­вао је Де­лић од за­бо­ра­ва, и дао им жи­вот, мно­ге за­бо­ра­вље­не ри­је­чи: кру­шке је­ри­ба­сме (во­де­на­је), би­је­ли пе­тро­вац, попић, пуц­ке, ора­си ко­ми­ша­ци, вр­шке/трм­ке и дубине, ђер­зон­ке (ко­шни­це за пче­ле), кр­сти­на, пр­шће­ви­на, ја­го­де кит­ња­че итд. Мно­ге ри­је­чи пред на­шим очи­ма не­ста­ју, али и уми­ру са љу­ди­ма ко­ји су се њи­ма слу­жи­ли, ова књи­га  чи­ни ко­ли­ко је мо­гу­ће да од­ре­ђе­не ри­је­чи са­чу­ва и су­прот­ста­ви за­бо­ра­ву. За Де­ли­ће­ву за­пи­са­ну ре­че­ни­цу: ‘Чим зо­ра огра­не и сун­це се по­мо­ли, мо­рао си на кр­сти­не но­си­ти сно­по­ве на гув­но ко­је те већ за­стру­га­но че­ка, да се на­са­ди вр­шај пше­ни­це’ да­на­шњем чи­та­о­цу мо­жда тре­ба пре­во­ди­лац.

Књи­гу пре­по­ру­чу­је­мо и фол­кло­ри­сти­ма и ет­но­ло­зи­ма. Опи­сао је аутор ове књи­ге игре сво­га дје­тињ­ства, да­нас не­по­зна­те, а мно­го ва­жне за на­шу про­шлост и ље­по­ту жи­вље­ња на се­лу: игра трин­та­ша, кли­са и др.

Ова књи­га, мо­дер­ни ро­до­слов Де­ли­ћа, има­ла је за циљ, на­гла­ша­ва њен аутор, ‘да по­ве­же и ује­ди­ни ме­ни дра­ге љу­де у јед­ну ве­ли­ку по­ро­ди­цу ко­ја жи­ви и тра­је’. Не­ки су у Ср­би­ји, не­ки у Цр­ној Го­ри, као дви­је пти­це: ‘јед­на у ле­ту, ра­ши­ре­них кри­ла – Ср­би­ја, а дру­га ко­ја ле­жи у свом гни­је­зду – Цр­на Го­ра’. Ми би­смо до­да­ли и глав­ну иде­ју во­ди­љу књи­ге ко­ја је Бо­го­љу­бу Де­ли­ћу нај­зна­чај­ни­ја: ‘бу­ди­мо љу­ди’. Вје­ру­је­мо да ће учи­ни­ти бо­љим и сва­ког бу­ду­ћег чи­та­о­ца књи­ге Ме­лем за ду­шу, коју све­срд­но пре­по­ру­чу­јем. (из предговора Миодрага В. Јовановића)