Као већина младих људи у Југославији седамдесетих година прошлог века, Неира и Милош мисле да њено муслиманско и његово српско порекло не могу бити пресудни за опстанак њихове љубавне везе. Пресељење из Сарајева у Мостар и утицај њихових породица појачавају искушења. Неспремни на жртву коју од њих тражи живот, разилазе се и крећу посебним животним линијама.
Двадесет четири године касније, бачени буром догађаја деведесетих година на Балкану, сусрећу једно друго на пацифичкој обали Северне Америке. Обоје су зрели људи, са породицама и одраслом децом. Поново се распламсава стара љубав. У жељи да споје прекид на њиховој линији среће, ходају клизавом стазом пуном практичних, моралних и друштвених препрека.
Linije sreće
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Очи Симониде Лепе
Клупко спаса
Човек и време
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Правописна норма тишине
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945 