„Да, реч је о песнику који је у рукама, поред пера, држао и аморову стрелу. Величао је Жену, клањао се љубавним трептајима, одржавао ватру страсти. Жена је центар његовог света и највећа непресушна инспирација. То је и сам често говорио. Али у песмама је и стрепео, горео и васкрсавао попут феникса, патио. То је радио не само метафорички већ и у стварном животу.
Збирка носи назив Лилитин скок и у свом садржајном коду антиципира симболику љубавне поезије и то оне лунарне. Иначе, збирка је писана слободним стихом, али има и римованих песама, што је био својеврстан изазов за преводиоца. У поезији Светислава Голића Стива, одмах пада у очи да његова љубав није стишана, њени љубавни трнци се комешају, крв узбуркано ври, запљускује нутрину песника и тражи излаз да се излије на хартију, попут таласа који треба да стигне до читаоца и узбуди га, као што је узбудила и аутора.“ (Из резензије Радојке Милошевић)
Прокине приче
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Прави Сремац има три шешира
Зора над Боровњацима
Ко смо – одакле смо
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Одлазак
Пољубне и погубне песме 