„Нови роман Љиљане Лукић Кад сјећања заболе заснован је на класичном топосу (про)нађеног рукописа, заправо Дневника ‘извесне’ Јелене Миливојевић. Прича овог романа смештена је у осамдесете године минулога столећа. Јелена Миливојевић упознаје на једном туристичком путовању по Италији ‘извесног’ Димитрија Митју Докића, новинара једног београдског листа, што се окончава романсом, која ће задобити свој становити, строго контролисани happening, али неће имати и свој, за понеког читаоца, очекивани или жељени конвенционални hаppy end.
Препоручујем овај роман читаоцима који ће уживати у интересантној, и, бројним заплетима, испреплетеној фабули и личностима које ће дуго памтити.“ (Анђелко Анушић)
*
„У разгранатој нарацији, вишеслојна значења остварује комбинација разноврсних изражајних поступака, путописног, дневничког, дијалошког, монолошког, документарног и других стилова. Рефлексивност грана кроз тематске кругове мотивом кривице без кривице, као из античке трагедије, у којој су главни ликови Јелена и Димитрије Митја.
Као божански путоказ свјетлуца свевремена љубав Јелене Златоносовић из средњовјековног Зво(р)ника и доктора Никола у савременом путу Наде, заправо Евдокије, игуманије манастира Грачаница и Тање и Наташе, чији ће син Николо наставити лозу Теодокиса, односно Докића.
Тако се живот, ипак, наставља.“ (Ружица Комар)
Знамења старе Херцеговине
Травничке свјетиљке
Linije sreće
Ekonomska stvarnost Meksika
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Листања
Мирис бадема у Камбоџи
Смрт, буђење
Троугао
Љубавна писма прочитана после педесет година
Knjiga o Mostaru
Календеровци
Питома долина Лашва Брод
Детлак – село између двије ријеке
Шта те боли, Јупитере?
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Ехо бескраја
Сеоски адресар за мање упућене
Ima tako ljudi
Сувишни људи
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Тумарања
Звијезда падалица 