„Истина о смрти је лаж Срђана Опачића је рукопис чврсте структуре који сажима две основне врлине: техничку и мотивску, како би у јасном, погођеном облику, изложио грађу која је, код овог песника, пре свега плод унутарњег налога. На пољу технике, то је позивање на традицију неоавангарде (тачније, клокотризма), док је на мотивском плану реч о певању о смрти. Ово је, и језички и стилски посматрано, рукопис зрелог писца. Певање које се ослања на клокотризам садржи ауторефлексивне и аутопоетичке песме лудичког карактера. У песмама о песми и сврси певања Опачић је разигран, распеван, језички богат и вишеслојан, и ту се најјаче осећа његов дуг према претходницима. Опачић се уписује у јасну традицијску нит и доследно спроводи своју намеру певања о класичном мотиву путем модерних стратегија. Ситуациона поезија и перформанс у Опачићевом рукопису су преображени у певање о самом живљењу и његовом неумитном исходишту, као перформансу по себи.“ (Из рецензије др Бориса Лазића)
Промоција у Удружењу књижевника Србије, Београд, 17. април 2019.
Приче из белог града
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Почело је са сновима
Клетва поља Суранова
Писмо галебу
Kosmički kentauri
Испирање злата
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Бен Акибино путовање по Европама
Дванаест
Снови и Мостови, I-III
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Невеста на прагу 