СРЕШЋЕМО СЕ ОПЕТ
Срешћемо се опет, рекла си ми тада
кад си руке њежне испружила мени
и у срцу пуста разгори се нада
да ћемо се срести у тај час суђени.
Тад ће нам се свака жеља испунити,
све што смо жељели биће остварено,
никада више нећемо се крити
и све што не рекосмо, биће доречено.
Ми ћемо остарити и нећемо сјати,
ал’ док жеља ту је –за то наде има,
чак и тада ћу те лако препознати
по том вјечном жару у твојим очима.
Linije sreće
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Очи Симониде Лепе
Клупко спаса
Човек и време
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Правописна норма тишине
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
О граде мој; завичајна антипоема
Травничке свјетиљке
Do večnosti i natrag
Шта би рекао Че
Вајар свјетлости
Пивска сновиђења
Троугао
Мирис бадема у Камбоџи
У вртовима плејада / In den Gärten der Plejaden
Не тражим да знаш
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Косово и Метохија – српска баштина
Преобразбе
Незаборав
Народ од песме већи
Ekonomska stvarnost Meksika
O evoluciji jezika
Пасош за небо 