„Када се опише оно што се сматра незаобилазним у оквиру филозофије, као што сам покушао у ‘Уводу у филозофију’, ипак се уочава да ни издалека није све обухваћено и да је унутрашња сагласност оног што је садржано увек насилно успостављена. Филозофију покреће потреба да се увек још нешто каже. Део оног што нисам рекао раније сам сместио у ‘Филозофију у раскораку’. Платон је знао да јарки сјај смета људима, али је сматрао и да без светла ума нема човекове изврсности. Ниче је записао да, уколико дуго гледамо у бездан, он може да погледа у нас. Можда је осећао да без спремности да проничемо у опасну провалију, у мрачну нигдину, не можемо да схватамо себе, нисмо заиста људи. Само онај способан и довољно снажан за такав поглед кадар је да се некад мало одмакне од ништавила безначајности свакодневице, а ипак некако опстаје у свету испражњеном од смисла и вредности и очувава наду.
Људи углавном не брину много о томе какав ће да буде њихов једини боравак на Земљи и највише желе да он што дуже траје и да, док се не заврши, што више уживају. Неки схвате да уживање има цену која се мора платити. Људи, који покушавају да избегну разне неприлике, ипак доживе и нешто непријатно. Они, који се упињу да им сваки дан буде испуњен занимљивим и угодним дешавањима, могу некад да осете како нису задовољни и закључе да им је живот углавном остао празан, бесмислен. Има и оних којима није свеједно како ће им протећи земаљски дани.
Човек не може да живи потпуно мимо смисла и вредности. Питање је колико је неко доиста у стању да им се примакне. Да ли је у стању, нарочито ако је филозоф, да се приближи и оном што сматра највреднијим? Може ли појединац да буде сигуран да нешто има смисла и да је вредно? Смисао и вредност су увек ствари опредељења у која се може веровати или у њих сумњати. Неко може да сматра да има смисла жртвовати властити живот за нешто што је вредније од њега. Увек има и оних који су убеђени да није бесмислено, на пример са становишта историјског ума, жртовати животе многих људи. Неко може да одреди као највишу вредност сам живот, а као остале вредности оно што подржава живот, на пример, здравље, снагу, богатство, моћ, знање, мудрост. На списку животних вредности је и морал, али је живот по сваку цену често у сукобу с моралом…“ (Аутор)
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Између камена и воде
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Пјесме из 1901.
Приче о истинама
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Lepršanje ledenih cvetova
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Pedeset koraka
Српска православна црква у Фочи
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Сусрети и казивања
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Одлазак
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Књига о Синиши Кордићу
Искре
Тајна Добровољачке улице
На ручку са животом
Ко ме све није гласао
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Име ми је љубав
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Распукле зоре
Fanika
У свету маште и снова
Смрт, буђење
Од Косова до Косова
Кућни праг
Кнегиња Љубица
Ima tako ljudi
Приче сарајевских избјеглица
Елегије
Вукодолске приче
Најлепше народне бајке
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike 