„Када се опише оно што се сматра незаобилазним у оквиру филозофије, као што сам покушао у ‘Уводу у филозофију’, ипак се уочава да ни издалека није све обухваћено и да је унутрашња сагласност оног што је садржано увек насилно успостављена. Филозофију покреће потреба да се увек још нешто каже. Део оног што нисам рекао раније сам сместио у ‘Филозофију у раскораку’. Платон је знао да јарки сјај смета људима, али је сматрао и да без светла ума нема човекове изврсности. Ниче је записао да, уколико дуго гледамо у бездан, он може да погледа у нас. Можда је осећао да без спремности да проничемо у опасну провалију, у мрачну нигдину, не можемо да схватамо себе, нисмо заиста људи. Само онај способан и довољно снажан за такав поглед кадар је да се некад мало одмакне од ништавила безначајности свакодневице, а ипак некако опстаје у свету испражњеном од смисла и вредности и очувава наду.
Људи углавном не брину много о томе какав ће да буде њихов једини боравак на Земљи и највише желе да он што дуже траје и да, док се не заврши, што више уживају. Неки схвате да уживање има цену која се мора платити. Људи, који покушавају да избегну разне неприлике, ипак доживе и нешто непријатно. Они, који се упињу да им сваки дан буде испуњен занимљивим и угодним дешавањима, могу некад да осете како нису задовољни и закључе да им је живот углавном остао празан, бесмислен. Има и оних којима није свеједно како ће им протећи земаљски дани.
Човек не може да живи потпуно мимо смисла и вредности. Питање је колико је неко доиста у стању да им се примакне. Да ли је у стању, нарочито ако је филозоф, да се приближи и оном што сматра највреднијим? Може ли појединац да буде сигуран да нешто има смисла и да је вредно? Смисао и вредност су увек ствари опредељења у која се може веровати или у њих сумњати. Неко може да сматра да има смисла жртвовати властити живот за нешто што је вредније од њега. Увек има и оних који су убеђени да није бесмислено, на пример са становишта историјског ума, жртовати животе многих људи. Неко може да одреди као највишу вредност сам живот, а као остале вредности оно што подржава живот, на пример, здравље, снагу, богатство, моћ, знање, мудрост. На списку животних вредности је и морал, али је живот по сваку цену често у сукобу с моралом…“ (Аутор)
Писмо галебу
Од Бога се ушур не тражи
Сачувано од заборава
Пут у Криводо
Фоча; вријеме и догађаји
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Турски друм
Док се не јаве пијетли
Поп Јовичина буна
The Ray of the Microcosm
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Незаборав
У царству вилиног коњица
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Црвени руж
Биље света оком детета
Снови и Мостови, I-III
Српска православна црква у Фочи
Злочини над Србима у Великом рату
Mocambo
Вредновање књижевног текста
Травничке свјетиљке
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Смијешано најлакше се пије
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Fanika
Цица контејнерка
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Из дневника о прочитаним књигама
Српско-турски рат 1912.
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Распукле зоре
Давидов свет
Ловац
У свету маште и снова
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Kazino
Од Косова до Косова
Смрт, буђење
Искре
Школе у држави Немањића
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike 