Филозофију покрећу сусрети човека са собом, с људима и светом око себе од кога се не може раздвојити. Многи су зачуђеност и запитаност сматрали основним подстицајима филозофије. Има и других подстицаја. По Делезу, у њих спада и осећање срамоте због сталног људског склапања компромиса. Како човек да постигне и одржи усправан ход када је углавном навикао да подноси неподношљиво? Да ли би могао да опстане ако би стално био на страни добра и истине, ако би се трудио да не одустаје од слободе? Могу ли се односи међу људима уредити тако да човек не буде принуђен да се стално сагиње и пристаје да буде сапет? Филозоф не може да се помири с постојањем света испуњеног ограниченим, фиктивним људима, „живим мртвацима“. Он је и ангажован, чак и када се ангажовање не примећује или је узалудно, на мисаоном потврђивању „света живота“. Он је заиста филозоф ако се не скрива иза појединаца или еснафа, институције, партије, религије, нације, државе и говори и пише само у своје име…
Којекуде – Срби у памет се
Studies on English and Serbian Language
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Слике и сећања
Корона
Такво ти је име и поријекло
О граде мој; завичајна антипоема
Душа на длану
Тајна Добровољачке улице
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Кућни праг
Праскозорје
Прекинуте љубави
У царству вилиног коњица
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Правописна норма тишине
Moj brat Jovan Rašković
Прегршт прича
Питома долина Лашва Брод 