Дуго путовање

Песникиња Љиљана Марић дубоко у своме бићу носи и поетски артикулише лични бол, али и колективни бол народа коме припада. Њен песнички глас, у који је уграђена неспутана вербална енергија језика, истовремено је револт и побуна против моћних и безобзирних светских режисера, видљивих и невидљивих, али и опомена заблуделом нашем свету који се у трагично врзино коло понекад и наивно уплео. Драматично време снажно је узнемирило душу песникиње и подстакло њено родољубиво и патриотско певање, не само као отпор рушилачким намерама непријатеља већ и као промишљену опомену и поруку упућену својим ововременим сународницима. Њене песме, иако тематски разнородне, међусобно се преплићу сродним лирским сведочењима, емоцијама и симболима. Прва два циклуса у овој књизи исписана су зебњом и притајеним страхом због оног што би могло да се деси услед неправди које трпи српски народ. Песничке исказе прате меланхолија и сета, на једној страни, а на другој − болне спознаје о суровом свету у коме живимо.