У књизи Бранислава Илића Док се не јаве пијетли смењују се различита животна искуства и сазнања, горка искуства и губици. /…/ Промичу слајдови успомена из различитих животних доба. /…/ О томе аутор пева са сетом и наглашеном меланхолијом. Поента свега су ови стихови: „Човјек само док љуби и сања / Божију руку осјети“. /…/ Све је пролазно, а таква минула времена човек залуд призива. То је опседало и Јована Дучића који је рекао: „Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а завршава старошћу“, а био би „неизмерно савршенији“ да је обрнуто. На валерима пролазности и пролазног, добрим делом је утемељена ова поезија, лоцирана на освојени животни простор и круг, време и искуства песника.
700 дин.
Док се не јаве пијетли
Бранислав Илић Савремена поезија
978-86-7396-786-8
13x21 cm, 97 стр.
броширано
2021.
Поезија
lirika, pesnicki duh