Додир душа

„Ро­ман Ми­ла­ди­на Ћо­со­ви­ћа До­дир ду­ша по­све­ћен је ра­ту и ње­го­вим по­сле­ди­ца­ма, са по­себ­ним на­гла­ском на пси­хич­ке по­ре­ме­ћа­је ко­је иза­зи­ва­ју ужа­сни рат­ни при­зо­ри, страх, ра­ња­ва­ње са обо­га­ље­но­шћу, гу­би­так во­ље­не осо­бе.

Аутор, ис­ку­сан ле­кар и чо­век ши­ро­ког оп­штег обра­зо­ва­ња, при­шао је про­бле­ми­ма ра­та и пси­хич­ких по­ре­ме­ћа­ја ко­ји су ве­за­ни за рат­не стре­со­ве на спе­ци­фи­чан и ви­ше­сло­јан на­чин, на­пра­вив­ши при то­ме ве­о­ма за­ни­мљив спој књи­жев­но­сти и дру­гих ан­тро­по­ло­шких обла­сти као што су: пси­хи­ја­три­ја, пси­хо­ло­ги­ја, фи­ло­зо­фи­ја и ре­ли­ги­ја. Ова­кав сло­је­вит при­ступ нај­у­оч­љи­ви­ји је у жи­вот­ном на­зо­ру глав­ног ју­на­ка ро­ма­на – др Цве­та­на Ра­да­но­ви­ћа. Ра­да­но­вић, иако млад и не­ис­ку­сан пси­хи­ја­тар, го­то­во без ика­кве прак­се из рат­не пси­хи­ја­триј­ске про­бле­ма­ти­ке, за­хва­љу­ју­ћи со­лид­ном те­о­риј­ском зна­њу, ис­трај­но­сти у ра­ду и ин­те­лек­ту­ал­ној ра­до­зна­ло­сти, успе­ва да од­го­во­ри свим за­да­ци­ма и иза­зо­ви­ма са ко­ји­ма се су­сре­ће.

По­себ­но ин­те­ре­со­ва­ње пи­сац је ис­ка­зао за ра­ње­ни­ке. Ра­ња­ва­ње и по­сле­ди­це ра­ња­ва­ња, по­ред оста­лих стра­хо­та пра­те све ра­то­ве и оста­ју као трај­ни тра­го­ви и опо­ме­на мно­го го­ди­на на­кон пре­стан­ка ору­жа­них су­ко­ба. Ра­ња­ва­ње угро­жа­ва жи­вот, иза­зи­ва те­шку пси­хо­тра­у­му и до­во­ди до на­ру­ша­ва­ња лич­не, по­ро­дич­не и со­ци­јал­не ег­зи­стен­ци­је, а код ра­ње­ни­ка код ко­јих оста­је трај­ни ин­ва­ли­ди­тет до­во­ди до по­ре­ме­ћа­ја те­ле­сне ше­ме и на­ру­ша­ва­ња пси­хо­со­ци­јал­ног функ­ци­о­ни­са­ња лич­но­сти. Све ове те­ме об­ра­ђе­не су у ро­ма­ну на ли­те­рар­но екс­пре­си­ван на­чин уз исто­вре­ме­ну струч­ну ре­ле­вант­ност.

Ро­ман До­дир ду­ша Ми­ла­ди­на Ћо­со­ви­ћа пред­ста­вља све­до­чан­ство о тра­гич­ним по­сле­ди­ца­ма ра­то­ва на про­сто­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је. При­ли­ком об­ра­де пси­хи­ја­триј­ске те­ма­ти­ке аутор је ис­по­љио ви­сок сте­пен по­све­ће­но­сти и струч­не ком­пе­тент­но­сти. Са дру­ге стра­не, ро­ман је на­пи­сан на ли­те­рар­но за­ни­мљив на­чин, што га пре­по­ру­чу­је па­жњи нај­ши­ре чи­та­лач­ке пу­бли­ке. (Из рецензије др Ми­ло­ја Пре­ра­до­вића, не­у­роп­си­хи­ја­тра)