Ружица Комар
Ружица Комар рођена je 1944. године у селу Баљци код Билеће. Након прва два разреда основне школе у Баљцима основношколско и гиманзијско образовање завршава у Билећи. Студије историје југословенских књижевности и српскохрватског језика завршила је на Филозофском факултету у Сарајеву. У Сарајеву је живела и радила до априла 1992. године када је након избијања ратних сукоба избегла у Херцеговину, у Билећу. Поезију пише од гиманзијских дана. Прве песме објавила je у Сарајеву 1966. у студентском листу „Наши дани“, те у часописима „Лица“, „Живот“. У сарајевској „Свјетлости“ је 1972. године објавила прву књигу.
Књиге поезије:
„Из пепела и снијега“ (1972),
„Путник за Хераклеју“ (1976),
„Свјетионик“ (1982),
„Прољетна соба“ (1987),
„Сунчана страна“ (1990),
„Камено гнијездо“ (1996),
„Матурски плес“ (1996),
„Сунчев излазак“ (1997),
„Изабране пјесме“ (1998),
„Очи моје мајке“ (2000),
„Мирис улице“ (2001),
„Бајка о једном дану“ (2002),
„Обраћање пјесникињи“ (2002),
„Тајна врата“ (2003),
„Слово камена“ (2004),
„Невидљиви дворац“ (2006),
„Свјетлосно писмо“ (2008),
„Игра океанског пијеска“ (2009),
„Глас камена“ (2009),
„Слова зборе“ (2011),
„Мозаик писма“ (2011),
„Јутро на камену“ (2013),
„Вајар свјетлости“ (2015),
књига есејистичких и књижевно-критичких текстова „Одговорност ријечи“ (2015),
„Очи сунчеве“ (2019),
„Очи Симониде лепе“ (2022),
„Ријечи очи љубави“ (2024).
Објавила је и књигу есејистичких и књижевно-критичких текстова „Одговорност ријечи“ (2015).
Поезија Ружице Комар је превођена на више страних језика и заступљена у антологијским изборима.
Ружица Комар је добитник награде прератног Удружења књижевника БиХ за књигу песама „Сунчана страна“ („Веселин Маслеша“, Сарајево 1990). За књигу „Невидљиви дворац“ (Свет књиге, Београд, 2006) добила је прву награду на конкурсу „Исаије Митровић“ – за најбољу књигу просветних радника. „Кочићевим пером“ награђена је „Игра океанског пијеска“ (Задужбина Петар Кочић, Бања Лука – Београд, 2009). Награду „Хаџи Драган“ – Свитак, Пожега, добила је за књигу „Јутро на камену“ (Кућа поезије, Бања Лука, 2013). Добитник је и награде за стваралаштво „Слово Подгрмеча“ 2015.
Сунчани поздрав
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Јахорина 1992–1996, дневник
Mokambo
Свитак над Лепеницом
Писмо галебу
Putem zaspalog vetra
Косово и Метохија – српска баштина
Којекуде – Срби у памет се
Док неба буде
Јелена, мајка које нема
Сложио чича стотину прича
Од Бога се ушур не тражи
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Ехо бескраја
Последњи ђерам
Studies on English and Serbian Language
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.