Радивој Прокопљевић
Радивој Прокопљевић Прока рођен је у сремском селу Петровчићу код Земуна 1943. године.
Објавио: „Очи сунцокретне“ (Београд 1995), „Шарени ветар“ (Београд 1998), „У огледалу“ (Београд 2001), „Чудесна моћ сремске клепетуше“ (Рума 2002), „Последњи ђерам“ (Рума 2003), „Писмо у трави“ (Рума 2004), „Златно доба Срема“ (Београд 2005, друго издање – 2008, треће издање – 2011), „Прокине приче“ (Београд 2006), „Прави Сремац има три шешира“ (Београд 2007), „Боље мало сутра“ (Београд 2007), „Србославље“ (Београд 2008), „Аргелуша“ (Београд, 2010), „Црква сељачких јутрења“ (Београд, 2011), „Равница та добра вила“ (Београд, 2013), „Последњи ђерам“ (Београд, 2013), „Исповест Вуку“ (Београд, 2016).
Као сарадник Радио Београда, за који је радио преко двадесет година, написао је и слушаоцима прочитао око хиљаду прилога: прича, записа, хуморески, афоризама о селу, коментара и сатиричних песама.
Радивој Прокопљевић живи у Петровчићу у Главном шору. Члан је Удружења књижевника Србије.
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Зора над Боровњацима
Записи Јефимије Обрадове
Вукодолске приче