Радивој Прокопљевић
Радивој Прокопљевић Прока рођен је у сремском селу Петровчићу код Земуна 1943. године.
Објавио: „Очи сунцокретне“ (Београд 1995), „Шарени ветар“ (Београд 1998), „У огледалу“ (Београд 2001), „Чудесна моћ сремске клепетуше“ (Рума 2002), „Последњи ђерам“ (Рума 2003), „Писмо у трави“ (Рума 2004), „Златно доба Срема“ (Београд 2005, друго издање – 2008, треће издање – 2011), „Прокине приче“ (Београд 2006), „Прави Сремац има три шешира“ (Београд 2007), „Боље мало сутра“ (Београд 2007), „Србославље“ (Београд 2008), „Аргелуша“ (Београд, 2010), „Црква сељачких јутрења“ (Београд, 2011), „Равница та добра вила“ (Београд, 2013), „Последњи ђерам“ (Београд, 2013), „Исповест Вуку“ (Београд, 2016).
Као сарадник Радио Београда, за који је радио преко двадесет година, написао је и слушаоцима прочитао око хиљаду прилога: прича, записа, хуморески, афоризама о селу, коментара и сатиричних песама.
Радивој Прокопљевић живи у Петровчићу у Главном шору. Члан је Удружења књижевника Србије.
Мирис фочанских ружа
Јелена, мајка које нема
Мала приношења
Фоча; вријеме и догађаји
Црвени руж
Звјездани вијенац изнад планине
Doček
Мајка у пољу камилице
Ликови жена у Андрићевом делу
Учитељица
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Моји професори
Важно је бити тужан
Последњи ђерам
Живопис
Laži o sarajevskom ratištu
Црква сељачких јутрења