Радивој Прокопљевић
Радивој Прокопљевић Прока рођен је у сремском селу Петровчићу код Земуна 1943. године.
Објавио: „Очи сунцокретне“ (Београд 1995), „Шарени ветар“ (Београд 1998), „У огледалу“ (Београд 2001), „Чудесна моћ сремске клепетуше“ (Рума 2002), „Последњи ђерам“ (Рума 2003), „Писмо у трави“ (Рума 2004), „Златно доба Срема“ (Београд 2005, друго издање – 2008, треће издање – 2011), „Прокине приче“ (Београд 2006), „Прави Сремац има три шешира“ (Београд 2007), „Боље мало сутра“ (Београд 2007), „Србославље“ (Београд 2008), „Аргелуша“ (Београд, 2010), „Црква сељачких јутрења“ (Београд, 2011), „Равница та добра вила“ (Београд, 2013), „Последњи ђерам“ (Београд, 2013), „Исповест Вуку“ (Београд, 2016).
Као сарадник Радио Београда, за који је радио преко двадесет година, написао је и слушаоцима прочитао око хиљаду прилога: прича, записа, хуморески, афоризама о селу, коментара и сатиричних песама.
Радивој Прокопљевић живи у Петровчићу у Главном шору. Члан је Удружења књижевника Србије.
Проза позног Капора (2000–2010)
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Са Флором на ти
Заклон
Само за љубав
Не тражим да знаш
Одлазак
Пут према изгреву сунца
Бешчашће ближњих
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Тетоважа ума
У времена кругу
Сувишни људи
Равница та добра вила
Песме и пјесме
На пртинама старине
Сањалица
Проповед
Priče slomljenog ogledala
Црнотравац
Мала приношења
Капетанова сабља
Месец у коси
Мирис фочанских ружа
Исповест Вуку