„Песме се у овој књизи наше поетесе рођене у Херцеговини, а већ годинама настањене у канадској провинцији Онтарио, нижу баш као ниска бисера у песми Бисерје. Међу људима који су у љубави провели цео живот, ‘свака је прича бисер један’ – сведочи песникиња из прве руке. Док читамо стихове, ми виримо у њен најинтимнији дневник. Највећи број песама је дубоко личан, интиман, али су међу њима и медитативни стихови, као што је антологијска песма Крај реке – прави бисер једноставног и убедљивог казивања.
Радмила Караћ верује у љубав. Цела књига је исписана у том маниру, свака је песма нада, па чак и она која нема срећан исход. Њене се песме плету од снова. Оптимизам њених стихова и њене вере је жар који ни смрт не гаси.
Мушки и женски принцип у Радмилиним стиховима не срећу се у метафорама. Сусрети су директни судари полова, слике су јасне, често еротски наглашене. Ипак, та телесност је код Радмиле Караћ доследно умерена и обавијена поетским рухом.
Радмила, по мом мишљењу, и јесте женски песник, и то у оном најбољем смислу речи.“ (Из поговора Душице Ивановић)
У небо загледан
Ипак у небо погледам често
Радуј се
Мирис зрелог жита
Пасош за небо
На усни кап меда
Црнотравац
Žena u žrvnju
Љубави у доба короне
Име ми је љубав
Ловац
Хаику записи
У трагању за оцем
Пут према изгреву сунца
Љубав у малом граду
У царству вилиног коњица
Учитељица
Ходам по дуги
Егзибициониста и други
Doček
Сеоски адресар за мање упућене
Човек и време
Неурамљене слике с пута
Душа на длану
Троугао
Зашто ти ово говорим
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
На удици
Иза високог зида
Срицање облака
Песник и песма
Црква сељачких јутрења
Љубавна писма прочитана после педесет година
Причај бако још
Важно је бити тужан
Ехо бескраја
Црвени руж 