Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. Нико као учитељ не познаје дечју стварност, снове и душу. О томе лепо сведочи учитељица и песникиња Десанка Ристић, која се одушевљено залаже за дечје врлине радости и лепоте. У својој песничкој књизи Умиљанка она проповеда љубав, разумевање и доброту на свим плановима живљења.
Песникиња целом својом душом воли децу и свет детињства. А тај свет је чист, простран и прозрачан, испуњен топлином и нежностима. У њеним песмама увек је насмејано небо, неко неком је звезда, чичак је заљубљен у лековиту траву, а сунце лије злато из крчага. Читалац се радује кад заробљена птица пронађе пут у царство слободе, једнако као кад очекује позив на свечаност поводом лептировог рођендана. Простори песме нуде игру, ведрину, светлост и сунце за најмлађе. Песникиња нас тако, на диван начин, враћа у детињство, а уистину, враћа нас природи и исконском животу.
Ко ме све није гласао
Накострешене љубави; баладичне поеме
Шта би рекао Че
Портрети највећих српских индустријалаца, књига трећа” / The Portraits of the Greatest Serbian Industrialists, Book Three
Кад сјећања заболе
Испирање злата
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
O evoluciji jezika
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Priča o svima nama
Тетоважа ума 