Истакнута ликовна уметница и песникиња Љиљана Манзаловић, у поеми У царству вилиног коњица изванредним мисаоним узлетима претражује вечну тему љубави. Са истанчаним осећајем за меру, са стваралачким смислом за емотивне нијансе, песникиња исписује стихове као да ниже бисере. Уз обиље лирских детаља обликује чудесни свет љубави и духовног ероса, романтичан и бајковит.
На мотиве љубави у поезији Љиљане Манзаловић посебно је указао Милован Витезовић надахнутим речима: „У питању је песнички дар који карактерише веома сензибилан рафинман. Песнички ‘верују’ Љиљане Манзаловић одређују емоције, и то оне емоције најплеменитије врсте, љубавне емоције из којих се све рађа“. Витезовић као изузетну врлину истиче да песникиња пише „једноставно и тајновито“, што је, у ствари, велики комплимент њеној поезији. „Ту једноставност и тајновитост Манзаловићева постиже непосредно, без превише песничких украса, исказујући у чекању и додиру, у слутњи и збиљи, женину жељу за вољеним човеком, представљајући је великом као сам живот.“
Љубав је најсигурније уточиште, али истовремено и дивно сведочење о тежњи Љиљане Манзаловић да досегне исконску лепоту, и као песник и као сликар. Њена поема, испевана у славу љубави, поседује све оне уметничко-естетске квалитете који јој обезбеђују лепо место у савременом љубавном песништву.
Пасош за небо
Добрички цветови
Сувишни људи
Ходам по дуги
Вилин коњиц
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Истина о смрти је лаж
Сунчани поздрав
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Преобразбе
До мене је
Шишке и заљубишке
Којекуде – Срби у памет се
Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској
Tёплый каменный лёд
Не знам, још увек
Небеска Скадарлија
Велико срце
Praslike
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године 