„Песник нас враћа пред кућни праг. За опомену и себи и другима. Праг је вишезначан – обијамо туђе прагове у свету зато што смо напустили своје. Увек остане неки праг који нисмо достигли или прешли, а хтели смо. У његовом селу у пролеће када се воћњак окити цветом, пчеле долазе на вашар и гозбу каква се ретко где виђа. Само у том воћњаку чује се необичан пој славуја, али има места и за њихов оркестар којим диригује црни кос у црном фраку, у селу Црна Долина. Песма о завичају пише се срцем. Срцем се даље види, али ту тајну знају песници. Родна кућа ћути сама. Њену самоћу откривају затворени прозори. Сада када у њој више нема ‘живе душе’, прозори на њој постали два њена ‘слијепа ока’, Песник не сме у њих да гледа: А сад кад ти дођем, поиздаље станем, / успомене на то почну да се роје, / храбрости и снаге немам да погледам, / у два слијепа ока у прозоре твоје. / Све је исто, ништа исто није.
‘Зарасли путеви, умрла и гробља’, додаје помало сетно. Бршљан је савио своје руке око неког споменика. Овострано и онострано је тако у чврстој вези. Бршљан је изданак душе живе која шаље знак са неба да је живот претежнији од смрти. Стихом су сачувани и портрети мајке Петре, оца Михаила, ђеда Миле, чукунђеда Остоје. Када из песника проговори историчар онда је ту портрет харамбаше Пеције као и народног хероја Раде Кондића, те бројних младића који на Козари оставише своје младе животе бранећи родни праг и родну груду. Многима се ни гробови не знају, нису ни опојани. Рајко им стихом опело служи. Жижак у кандилу пред иконом свеца благо се повија као на поветарцу. Ту је манастир Моштаница која звуком својих звона дојекује све до Хиландара. Има и песама у епистоларном стилу. Посвећене младалачкој доби, првим стидљивим погледима ка девојачким увојцима и руменим образима. Временом и поглед постаје ширега обухвата, мисао зрелија, поступци практичнији – у складу са позивом исцелитеља. Ако неко хоће још да се окрепи лепим стихом, да оживи успомене на свој завичај, да замисли ћилим од њива, драге и ‘неумрле другаре’, лепе успомене на детињство, ево књиге песама која ће га исцелити.“ (из рецензије Војислава Јелића)
Песништво Вука Крњевића
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Преобразбе
Пасош за небо
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку
Трунто – остварени сан
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Ланац око ветроказа
Прст попријеко од срца
Књижевнокритичка освјетљења
Priča o svima nama
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Аспекти филозофског промишљања историје
A Story About All of Us
Херцеговина јуначка крајина – избор народних пјесама
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода 