„Није никаква тајна то: да филозофија и песништво, grosso modo, па и васколика уметност, могу постојати из извора вечите нејасности и неизвесности; из тајанства света и живота при чему се и њихов развој понаша и именује као оно што осваја, и освајајући преображава и биће и нашу свест о томе бићу. Ту је уједно дат и извор и смисао. Притом не смемо сметнути с ума ни то да се на филозофски пут креће из и због велике обавијености незнањем. Из те ‘обавијености’ крећу на пут ка тајној тананој бити и филозоф и песник, у крајњој инстанци и сваки мислилац и уметник знајући да се ‘негде’ крије оно одакле су ‘кренуле све ствари’ на овом свету, знајући да негде скривено постоји још недомишљено, оно опште почело. Филозофија и песништво, рекао бих и цела уметност нас тако држе у вечитој будности и знању да још нисмо код онога до чега нам је увек стало. Филозофија и песништво се тако развијају, не као поседовање већ као вечито тражење.“ (Аутор)
Сувишни људи
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји
Корона
Напукла земља. Лична прича о Босни
Да се прича и памти
Тајна Добровољачке улице
Давидов свет
The Scent of Almond in Cambodia
Додир душа
Цица контејнерка
Ко смо – одакле смо
Зашто не сме
Стаза
Нове песме за нове осмехе
Приче од којих се расте
Умиљанкa
Последњи снег
Сто песама за Максима
Прамен среће
Бајка о одрастању
Сербская православная церковь в Дубровнике
Through Genocide to a Greater Croatia
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Приче сарајевских избјеглица
Терор над Србима у Горажду 