Детињство је безбрижно и неоптерећено оним што мучи одрасле људе. Али и деца имају своје бриге и главобоље. (Суочен са озбиљним проблемом, дечак у песми „Максимова тајна“, без много двоумљења и на свој начин, решава питање куповине слаткиша). Зна песник какве петљанције могу узнемирити младо биће, шта га све може забринути. Без обзира на то што су то најчешће безазлене ситнице на које одрасли и не обраћају пажњу. Али, шта је важно уочити? Песник показује разумевање за стварне или измишљене дечје бриге. Не подсмехује им се. Нити их задиркује. Али није ни равнодушан. Напротив. Лако и ведро, уз кратку шалу, покушава да им помогне и то тако што се и сам укључује и настоји да открије и реши узрок детиње бриге, тражи топле речи и поруке. Тако на најлепши начин помаже детету да свој поглед на свет око себе испуни са што више радости и топлине. Да му детињство не прође сувише брзо. Јер детињство траје таман онолико колико се дуго умемо безбрижно осмехивати.
Они који лично познају Миодрага Микија Јекнића могу бити изненађени и зачуђени како то да неко у озбиљним годинама и у врло озбиљној професији, има потребу и разлоге да пише за децу и о деци. Поготову што није баш уобичајено да личност онако маркантне физичке појаве, необично висока стаса и раста, поседује наглашену младалачку осећајност и добродушну нарав. Јасно је, међутим, да је реч о човеку чија духовна ризница зрачи свежином ране младости. Миодраг Мики Јекнић неизмерно воли децу и настоји да деци приреди што више радосних тренутака. Из потребе да ту љубав искаже уверљиво и на прикладан начин, животне садржаје и теме блиске деци описује речима доброте и нежности. Притом говори језиком који деца разумеју. Он је искрен према својим читаоцима, па зато његову поезију радо читају не само деца него и одрасли људи – у првом реду они који су, попут песника Јекнића, успели да у своме бићу сачувају драгоцености и лепоте детињства.
На раскрсници, књига друга
Запис о Јовану
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Календеровци
Прст попријеко од срца
Захумље-Херцег
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Огледи, бесједe, есеји
Из дневника о прочитаним књигама
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Школе у држави Немањића
Andrićev Latas – Andrićs Latas
Прокине приче
Сабране пјесме
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Питома долина Лашва Брод
Књига о Синиши Кордићу
Knjiga o Mostaru
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Приређивање Кочића – обмане и промашаји
Поп Јовичина буна
¿Qué diría Che?
Травничке свјетиљке
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Књижевно дело Милоша Црњанског 