„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Бешчашће ближњих
Вредновање књижевног текста
Emocije i mišljenje
Samo ja znam
Проза позног Капора (2000–2010)
Црнотравац
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Љубави у доба короне
Капије љубави
Purgatorijum
На раскрсници, књига друга
Терор над Србима у Горажду
Почело је са сновима
Случај сликара Мијушковића
Напукла земља. Лична прича о Босни
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Пут до истине
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Како, Вуче, деца уче
Порука мудрог зеца
Време са укусом пралина 