„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Мајка у пољу камилице
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Клетва поља Суранова
О граде мој; завичајна антипоема
Живот у дијалогу, мелем речи душу лечи
Са Флором на ти
Путују речи
Knjiga o Mostaru
Кућни праг
Добрички цветови
Коштана врпца
Песник и песма
Причај бако још
Sama među ljudima
Величка рапсодија
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Звијезда падалица
Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia / Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској
Pregled shvatanja politike
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
Капије љубави
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Нове песме за нове осмехе 