Миодраг Јекнић је успео да у свакој својој песми дочара стварност блиску стварности у којој савремено дете живи. Он виђења света и живота слика и артикулише живим језиком детињства, мером његовог смисла и разумевања појава, промена, ствари и предмета.
Детињство је само по себи, по природи својој, поезија. Песник открива ту поезију детињства, тај зачарани свет духа, игре и лепоте, он сликом и звуком реализује његову и реалну и метафизичку будност, он у песничким текстовима потврђује саму суштину дечјег постојања.
Želje i kazna: priča o Tantalu
Месец у коси
Зашто не сме
Смрт, буђење
Књига о Дијани Будисављевић
Through Genocide to a Greater Croatia
Козара, споменик нашег памћења
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka 