Смијешано најлакше се пије

„Ве­ли­ки при­ја­тељ мо­га оца био је обу­ћар Обрен Гло­го­вац. Он је пра­вио ци­пе­ле бе­о­град­ској го­спо­ди. Ђо­но­ви тих ци­пе­ла су до­ди­ри­ва­ли кал­др­му Кнез Ми­ха­и­ло­ве ули­це, а пје­сме Бо­жи­да­ра М. Гло­гов­ца до­ди­ру­ју не­бо.“ (Мо­мо Ка­пор)

„У пје­сма­ма Бо­жи­да­ра М. Гло­гов­ца има не­што на­здра­ви­чар­ски здра­во, не­што не­па­тво­ре­но – дје­во­јач­ки чед­но. И са­вре­ме­не ће се, мо­дер­не и пост­мо­дер­не пје­сме јед­ном чи­та­ти као ста­рин­ске и ана­хро­не, а не зна се шта ће у њи­ма пре­те­ћи. У пје­сма­ма Бо­жи­да­ра М. Гло­гов­ца пре­те­ћи ће до­бро­та.“ (Pај­ко Пе­тров Но­го)