„Кад се небо над Херцеговином наоблачи, све камење потамни. Падне небо на земљу. Тада можда нема земље тмурније од Херцеговине /…/
Кад пун месец заблиста на ведром небу можда нема земље лепше од Херцеговине. И камење почиње да зрачи благошћу /…/
Кад није ни ведро ни облачно можда нема сетније земље од Херцеговине. Камење није ни светло ни тамно /…/“
Благоје Симов Бабић у овој књизи предочава трагичне последице ратне драме 1941–1945. која је српски народ у Херцеговини поделила на две завађене војске и две супротстављене идеологије. Тај кобни општесрпски удес сагледава кроз властита болна искушења и сазнања.
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Књига мудрости и глупости
Давидов свет
Обриси у магли
Рудо у Великом рату 1914–1918.
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
У срцу споменар
Огледи, бесједe, есеји
Слике и сећања 