„Ивана Томић Блечић на себи својствен начин покушава да одговори на питања која свако од нас себи поставља на путу љубави. Мала питања скупих одговора, јер захтевају храброст суочавања, мудрост разумевања и способност саосећања за лице и наличје како себе самих, тако и свих оних људи са којима делимо неки од кадрова живота (у овом случају љубавни). Зашто „кадар“? Често делићи секунде испишу причу, или како ауторка ове књиге, у песми Мера за неизмерно, каже: ‘… распоред звезда тако се намести / да твој поглед окрзне мене’. И тада крећемо на путовање кроз љубав.
Ивана Томић Блечић и у својој другој књизи комбинује поетско-прозни израз, тако што као увод у сваки поетски циклус користи своје препознатљиве кратке медитативне записе, делом искуствене, делом произашле из проучавања модерне психолошке литературе. Отуд Путовање кроз љубав има четири, насловима препознатљива, поетска циклуса: Заљубљивање, Препуштање, Разочарење и Повратак себи; док пети циклус После краја иде корак даље и наговештава нову књигу Иване Томић Блечић, из жанра књижевности за децу. На својим психолошким путовањима, Ивана Томић Блечић досегла је поезију као последњи (или највиши) ниво свих наших одговора. Отуд сваки од поменутих наслова циклуса има и своје поднаслове: Мера за неизмерно; Даљина хрли ка теби; Желим да ме загубиш у забораву и Коначно себе одабери (у петом, издвојеном циклусу, поднаслов гласи И ово је љубав… Лекције које дођу ненадано и прерано…). У естетичком смислу, овакав приступ омогућава својеврсну катарзу, а како је ауторкин поетски израз савремен, реалистички, књига у целости оставља филмски упечатљив утисак.“ (Из рецензије Гордане Јеж Лазић)