Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади
Моћ умјетничке ријечи
Čuvam te Istanbule
Народ од песме већи
Епископија захумско-херцеговачка
Хаику записи
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
O evoluciji jezika
Мала моја од Брчанске малте
Добрички цветови
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Јутарња капија
Краљ Петар од рођења до смрти
Пољубне и погубне песме
Срицање облака
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
Глуха кућа
Касно је за реванш
Сунчани поздрав
Сувишни људи
Смрт, буђење
Путују речи
Бела крила
Вајар свјетлости
Beograd nikad i sad
Цвет из туђе баште, песме и приче
Клупко спаса
Елегије
Jezik između biologije i kulture
Календеровци 